Инфраструктурни пројекти

Наш задатак ће бити да у годинама које предстоје учинимо да живот на селу постане задовољство а не пуко преживљавање. Да бисмо дошли до промене, сматрамо да је нужно спровести одговарајуће мере за села и пољопривреду. Као прва и уједно најважнија мера биће оснивање локалног аграрног фонда – као директне подршке произвођачима и успостављање градског фонда за субвенције пољопривредним произвођачима (за семе, ђубриво, механизацију, пластенике и осигурање усева). Обновићемо идеје сеоских задруга у виду оснивања „зелених станица“ – центара у којима се бесплатно изнајмљује механизација (трактори, плугови, фрезе, пољопривредне алатке и сл.), док ће трошкове одржавања на себе преузети град Зајечар.

Кроз загарантовани откуп локалних производа, у смислу уговореног откупа воћа, поврћа, млека и меса за школе, вртиће и јавне установе, али и за заинтересовани приватни сектор, створићемо одрживу базу за економски опстанак сеоских домаћинстава и промоцију њихових производа. Посебан програм биће предвиђен за младе који желе да се врате и остану да живе на селу. Такође, извршићемо санацију сеоских путева, решићемо проблеме водоснабдевања и канализације, али и доступне амбулантне пунктове у већим селима, као и покретне амбуланте и ветеринарске станице. Најважније од свега, формираћемо посебну буџетску линију – партиципативни буџет за свако село, на основу које ће сеоске месне заједнице моћи самостално да одлучују о својим приоритетима. Зајечарска села треба да постану место где се живи, производи и остаје. Градићемо Зајечар и наша села у којима људи желе да живе, а не Зајечар из кога одлазе.

Котлујевац је растући део града и броји више хиљада становника, укључујући велики број деце, пензионера и запослених. Постојећа амбуланта је просторно, технички и кадровски недовољно опремљена да одговори на све веће потребе становништва за адекватном медицинском заштитом, те су грађани принуђени да и за елементарне лабораторијске налазе путују до Дома здравља који је удаљен чак 4 километра.

Реконструкција ће подразумевати потпуну санацију фасаде, крова и унутрашњости објекта, доградњу новог крила за специјалистичке прегледе, те сређивање приступа за особе са инвалидитетом, уз обезбеђивање медицинске опреме за лабораторију, интернистички преглед, педијатрију и стоматологију. Реконструкција би била извршена средствима из локалног буџета, конкурисањем за фондове Министарства здравља и ЕУ фондове, као и јавно-приватно партнерство за опремање. На овај начин, биће омогућена доступност здравствених услуга у овом делу града, унапређена превентивна здравствена заштита и смањен број упута у Дом здравља. Здравље Зајечараца нам је на првом месту и лекари и амбуланте морају бити доступни у свим деловима града.

У Зајечару и околини не постоји модеран, доступан и квалитетан дом за старе. Старије особе и њихове породице принуђене су на скупе приватне домове или на живот у непримереним условима, уз недовољну подршку за старе у нашој заједници.

Потреба за изградњом Дома за старе у Зајечару је и више него очигледна, те ће задатак нове власти бити да се нашим најстаријим суграђанима обезбеде сигурност, поштовање и квалитетан живот, уз подршку града и заједнице. Дом би био капацитета 120-150 места са могућношћу проширења, са индивидуалним и двокреветним собама са купатилом, дневним боравком, трпезаријом, терапијским делом, баштом и парком, уз сву потребну лекарску и социјалну негу и помоћ. Дом би подразумевао систем рангирања корисника на основу социјалних и здравствених критеријума, уз приоритет за самачка домаћинства и социјално угрожене особе. Поред боравка у Дому, овај облик заштите подразумевао би и формирање мобилних екипа за помоћ у кући, доставу оброка, медицинску негу и социјалну помоћ, првенствено у сеоским срединама. Изградњом Дома било би отворено од 40 до 50 радних места за лекаре, медицинске сестре, геронтодомаћице, физиотерапеуте, куваре, социјалне и административне раднике.

Тужно је и трагично било исељење удружења Дечији центар и L-Down из просторија у Хајдук Вељковој улици у Зајечару и спречавање истих да обављају своју значајну друштвену улогу. Остављање деце на маргини, без простора и садржаја који су им били намењени најсрамнија је одлука бивше власти коју сви желимо да што пре заборавимо, посебно имајући у виду да је објекат у коме су ова удружења радила остао потпуно празан и да тренутно пропада.

Повратак и подршка деци, посебно деци са сметњама у развоју и деци која су укључена у хуманитарне и едукативне програме, мора бити приоритет сваке одговорне локалне власти. Повратак деце у овај простор није само техничко, већ морално и друштвено питање. Потпуном санацијом крова, фасаде и дворишта, те уређењем учионица и креативне играонице, био би обезбеђен простор за децу којој је потребна наша подршка и помоћ. Са удружењем би био потписан меморандум о сарадњи, али и јавно извињење града за доживљену неправду. Средствима Министарства за бригу о породици и демографију, доприносом приватних фондација и међународних фондова, укључивањем донатора и пријатеља из дијаспоре, али и средствима локалног буџета, било би омогућено отварање Центра и стално запослење за 9-14 радника.

Многе фасаде на стамбеним зградама у Зајечару су оронуле, небезбедне и офарбане у различите боје, што квари изглед улица и јавних простора. Осим естетске компоненте, старе зграде без изолације имају велике губитке топлоте и високе трошкове грејања, док се безбедоносни ризици огледају у отпадању делова фасада, што угрожава пешаке. Такође, неуређене зграде обарају тржишну вредност станова.

Стамбене заједнице би кроз посебну одлуку коју би донела Скупштина града биле мотивисане да изврше уређење фасада, у смислу субвенционисања трошкова према локацији, значају и степену угрожености објеката. Технички радови би подразумевали малтерисање оштећених зидова, фарбање фасада уз архитектонско уважавање првобитног изгледа, увођење топлотне изолације и енергетске санације, замене олука, уређења балкона и сл. Овај програм би био реализован кроз петогодишњи циљ – прве године најмање 20 зграда, а већ друге године ширењем на сва већа насеља, да би на крају било обновљено 60-80 фасада широм Зајечара. На овај начин, Зајечар би добио потпуно нови изглед, станари у зградама би смањили потрошњу енергије у зградама за 20-30% и повећали вредност некретнина. Модел финансирања пројекта био би обезбеђен кроз поделу трошкова (најмање 60% трошкова сноси град а 40% станари, уз могућност плаћања у више месечних рата), али и кроз програме енергетске ефикасности надлежног Министарства.

Досадашње руководство града је допринело да пијаца у нашем граду нестане.
Један од приоритетних задатака нове власти биће откуп некадашње пијачне хале од нових власника, или пак изградња модерне пијаце са инфраструктуром која задовољава све санитарне, еколошке и безбедоносне стандарде на простору где се тренутно налази јавна гаража без употребне дозволе. На овај начин, биће обезбеђено пласирање производа првенствено домаћих произвођача са села, у смислу организованих зона за продају воћа, поврћа, млечних и сухомеснатих производа, рибе, меда, цвећа и занатских производа.

Финансије ће бити обезбеђене из средстава локалног буџета и кроз аплицирање за средства из фондова ЕУ, уз обавезно партнерство са пословним заједницама и удружењима произвођача. Зајечар ће добити функционалну пијацу која ће бити центар локалне привреде, окупљања и здравог живота, у складу са потребама грађана. На овај начин, директно ће бити отворено 15-20, а индиректно до чак 80 радних места.

Парк-шума Краљевица, некада понос Зајечара, годинама је мета немара, бахатости и корупције. Сеча дрвећа, настанак дивљих депонија, експлоатација песка и сл. постале су уобичајене појаве. Споменици културе и места колективног сећања, попут Вешала, споменика стрељаним жртвама Тимочке буне, али и места за одмор, рекреацију и забаву попут Павиљона и Дома омладине, годинама су препуштени пропадању и урушавању.

Од Краљевицe ћемо створити зелено срце Зајечара — очувано, унапређено, приступачно и отворено за све генерације. Одмах по конституисању Скупштине, донећемо одлуку о пуноправној заштити Краљевице као природног добра од посебног значаја. Израдићемо адекватан План управљања уз постављање сталног чуварског и мониторног система, хитну санацију оштећених и девастираних површина, пошумљавање аутохтоним врстама, уређење еко-стаза, видиковаца и зона за рекреацију. Имајући у виду значај који Краљевица има за све Зајечараце, основаћемо посебан Савет за Краљевицу, у који ће бити укључени грађани, еколошка удружења, стручњаци и представници града. За реализацију овог програма, биће предвиђена стална буџетска линија за заштиту и одржавање Краљеице у градском буџету, али ћемо конкурисати и за средства европских еколошких фондова.

ОДБРАНИЋЕМО НАШУ КРАЉЕВИЦУ!!! 

КРАЉЕВИЦУ НЕЋЕ КОПАТИ НИ БЕТОНИРАТИ!!!

Артеске чесме су важан ресурс који има огроман значај за све Зајечарце. Осим здраве пијаће воде, чесме имају и историјски, културолошки и туристички значај за град. Израдићемо детаљан попис и евиденцију свих артеских чесама у граду и околини, евидентирати њихово техничко стање и исправност, историјске и културне вредности сваке чесме и извршити њихово геолокацијско означавање. Уз сарадњу са Заводом за заштиту споменика, извршићемо реконструкцију чесама, постављање мерача протока и квалитета воде, урбанистичко уређење простора око њих, постављање QR кодова са информацијама о чесмама (настанку, историји, техничким подацима и сл.), израдити званичну туристичку мапу и мотивисати локалне привреднике и предузетнике за овај облик задужбинарства у циљу изградње нових чесама у граду и околини.

По нама, Зајечар треба да буде енергетски одржив и еколошки одговоран град који подстиче производњу енергије из обновљивих извора и смањује зависност од употребе електричне енергије и фосилних горива. Циљ је да се кроз увођење соларних панела искористи енергија из природно обновљивих извора, те да се овакав програм уведе у јавне установе, домаћинства и привреду. Град би развио посебан програм субвенција и подстицаја за грађане и привреду кроз формирање градске енергетске задруге у којој грађани могу улагати и учествовати у добити од производње електричне енергије.

Град би посебним програмом идентификовао и одредио локације за соларна поља и микроелектране на градском земљишту, али и радио на партнерству са инвеститорима, уз потпуно поштовање строгих еколошких критеријума. Реализацијом овог програма, Зајечар би смањио трошкове употребе електричне енергије и горива у јавном и приватном сектору, смањио емисију CO2 и остале облике аерозагађења. За реализацију овог пројекта, биће отворено на десетинe привремених, сталних и индиректних радних места.

Зајечар и околна села имају бројне јаруге које су деценијама запуштене, делимично затрпане и нефункционалне. Уз све то, неопходна је обнова бедема на Тимоку, ради спречавања поплава. Са променама климе, учесталим обилним падавинама и изливањем Тимока, ризик од поплава расте из године у годину. Многа насеља већ су више пута претрпела штету.

Кроз успостављање трајног система одводњавања и превентивног реаговања, било би извршено испитивање, чишћење, уклањање муља, проширење корита и постављање бетонских или армираних канала на критичним тачкама, али и изградња одбрамбених бедема и заштитних насипа. Посебан акценат би био стављен на проблеме мештана Вражогрнца, који су посебно погођени проблемом бујичних поплава у селу. Средствима локалне самоуправе, сарадњом са Министарством грађевинарства и водопривреде, али и аплицирањем за ЕУ фондове било би обезбеђено финансирање овог програма.

Зајечар треба да буде место где се зелене оазе налазе у сваком делу града, уместо да зелене површине нестају под неконтролисаном и непланском урбанизацијом.

Наш програм подразумева обнављање и изградњу јавних зелених површина, паркова и игралишта за децу у свим деловима града, стварање зелених оаза, те уличних дрвореда са најмање 1000 засађених стабала годишње (липа, јасен, јавор, багрем, храст и сл). Поплочавање, осветљење, мобилијар, клупе, канте за отпатке и видео надзор, те постављање отворених фитнес и бициклистичких зона такође представају део овог програма. Уз едукацију и подстицање грађана да учествују у волонтерским акцијама уз подршку еколошких организација, спортских удружења и клубова, учинићемо наш град лепшим местом за живот.

Све врсте отпада се у граду тренутно одлажу у исте контејнере, док велики део онога што може да се рециклира завршава на депонији у Халову, која се све више пуни и није у складу са еколошким стандардима. Зајечар треба да буде место где се зелене оазе налазе у сваком делу града, уместо да зелене површине нестају под неконтролисаном и непланском урбанизацијом.

Кроз системску едукацију грађана, другачија комунална правила о селекцији и одлагању отпада, те прибављање адекватних контејнера, био би направљен први корак ка савременом управљању отпадом, смањивању депонија и заштити животне средине. Главне мере би подразумевале постављање сетова контејнера у боји за папир и картон, пластику и лименке, стакло, биолошки отпад и остали комунални отпад у свим већим стамбеним насељима, школама, пијаци и установама, уз набавку 2-3 специјализована возила за одвојено сакупљање отпада и договор са регионалним оператерима за отпрему рециклажног отпада. На овај начин, било би смањено мешање отпада у прве две године, смањење депонија и успостављање савремених еколошких стандарда у граду. Наш програм подразумева обнављање и изградњу јавних зелених површина, паркова и игралишта за децу у свим деловима града, стварање зелених оаза, те уличних дрвореда са најмање 1000 засађених стабала годишње (липа, јасен, јавор, багрем, храст и сл). Поплочавање, осветљење, мобилијар, клупе, канте за отпатке и видео надзор, те постављање отворених фитнес и бициклистичких зона такође представају део овог програма. Уз едукацију и подстицање грађана да учествују у волонтерским акцијама уз подршку еколошких организација, спортских удружења и клубова, учинићемо наш град лепшим местом за живот.

У оквиру инфраструктурног развоја града, на реци Тимок биће подигнут нови саобраћајно-пешачки мост који ће обезбедити квалитетну, безбедну и брзу повезаност између Котлујевца и Подлива. Нови мост ће имати једну траку за возила, одвојене стазе за пешаке и бициклисте, као и ЛЕД осветљење.

Изградњом новог моста, дошло би уједно и до реконструкције и проширења прилазних саобраћајница, уређења тротоара и пешачких стаза, као и увођења нове аутобуске линије. Пројекат би био финансиран из средстава кредита, буџета града и емитовањем обвезница.

На овај начин биће обезбеђена безбедна, брза и савремена повезаност Котлујевца и Подлива, допринеће се равномерном развоју оба дела града, олакшати свакодневни живот грађана и отворити нове могућности за развој.

Трг Ослобођења је срце Зајечара, али његов тренутни изглед намеће потребу реконструкције и уређења, у смислу изградње фонтане, поплочавања, постављања нових клупа, туристичких инфо пултова, увођења бесплатног WiFi-а, уз пружање модерних садржаја за грађане, туристе, културне манифестације и дружење.

Биоскоп Тимок има дубоко укорењено место у историјском и културном животу Зајечара. Наш циљ јесте да откупимо и реконструишемо зграду некадашњег биоскопа, вратимо јој стари сјај, модернизујемо овај простор у складу са новим стандардима и претворимо је у центар културних дешавања. Биоскоп ће бити опремљен за пројекцију филмова, али и за организовање културних манифестација попут простора за концерте, књижевне вечери, трибине, креативне и уметничке радионице, предавања и едукативне садржаје. Верујемо да град може поново да оживи овај простор и претвори га у савремену културну и образовну институцију, доступну свим грађанима. У новом биоскопу, биће отворено од 11-15 нових радних мест

Стара турска воденица, некада аутентичан објекат из османског периода, после реконструкције је била популарно место дружења, музике и добре хране —посебно током 70-их, 80-их и 90-тих година прошлог века. Данас је запуштена и физички угрожена, али има изузетан културни и туристички потенцијал.

Циљ реконструкције је очување аутентичности и заштите овог културног добра, уређење терасе, формирање малог музејског кутка са сталном поставком о воденици, покретање ресторана са традиционалном кухињом, те повезивање са локалним произвођачима, културним дешавањима и туристичком понудом града. Уз укључивање локалних уметника, музичара, удружења и занатлија вратићемо један од симбола града и боемског духа.

Иако би Гитаријада требала да буде један од најзначајнијих рок фестивала у југоисточној Европи, последњих година суочава се са озбиљним проблемима који угрожавају њен опстанак и углед. Посећеност фестивала опада, нарочито међу младима, што је последица лоше промоције, застареле организације и неуспеха у креирању савременог музичког и пратећег садржаја. Маркетинг се своди на спорадичне најаве, без јасне стратегије и комуникације са циљном публиком, посебно у дигиталном простору. Гитаријада нема стабилан финансијски модел –приход од фестивала је минималан, а подршка донатора и спонзора се смањује због недостатка транспарентности и професионализма у организацији. Уместо да буде економски подстицај за локалну заједницу и туристички магнет, манифестација се све више своди на симболичну форму без реалне користи за град.

Кључне мере које ћемо спровести подразумевају формирање професионалног организационог тима са менаџерима у области културе, стручњацима за продукцију, маркетинг и односе са јавношћу. Фестивал ће се промовисати током целе године и подразумеваће ангажовање великих домаћих и иностраних бендова, партнерство са локалним угоститељима и туристичким организацијама кроз израду фестивалских понуда, брендирање пројекта и повезивање са рок фестивалима из земаља у окружењу.

Град Зајечар поседује плац на самој обали мора у Баошићима, Република Црна Гора. Немаром и бахатошћу претходног градског руководства, које је још далеке 2005. године закључило штетан уговор о заједничкој градњи на овој локацији, пропуштена је огромна прилика да се реализује идеја о изласку Зајечара на море, где би се остварила економска, туристичка и угоститељска веза нашег града са Јадраном. Међутим, градски плац у Баошићима је још увек прашума у срцу туристичког насеља.

Изградња мањег, али функционалног апартман-хотела на обали мора град ће, поред комерцијалне функције, имати и друштвену мисију – да омогући деци из нашег града да уживају на мору. У пику туристичке сезоне, апартман-хотел био би намењен домаћим и страним туристима средње и више платежне моћи који траже смештај на самој обали мора, са приступом локалним садржајима, али и мирнијом алтернативом у односу на веће туристичке центре као што су Херцег Нови, Котор или Будва. Објекат би имао око 50 апартмана, са могућношћу увећања смештајних капацитета.

Зајечар данас нема ефикасно постројење за пречишћавање отпадних вода. Велике количине фекалних и индустријских отпадних вода из Зајечара се испуштају директно у реку Тимок без адекватног третмана, што доводи до контаминације водотока, угрожавања биодиверзитета и загађења подземних вода које се користе за пиће и пољопривреду.

Изградњом фабрике био би створен систем чишћења отпадних вода пре испуштања у реку Тимок, унапређен квалитет жвотне средине и здравља грађана, али и реализован програм одговорног односа према природи и будућим генерацијама. Кроз систем пречишћавања и третмана муља вода би била пречишћена до нивоа који је безбедан за испуштање у реку, али и за наводњавање зеленила, техничке употребе у индустрији и прање улица и јавних површина. Осим тога, органски муљ би био коришћен као ђубриво у пољопривреди, али и као енергент – стварањем биогаса исти би био коришћен за грејање, производњу електричне енергије и као гориво. Пројекат би био финансиран средствима буџета града, Републичког фонда за заштиту животне средине, ИПА фондова Европске уније, али и кроз јавно-приватно партнерство. У новој фабрици, било би отворено од 30-40 радних места.

Циљ овог програма је да локална самоуправа створи услове за изградњу мултифункционалног монтажног објекта у којем ће се налазити амбуланта опште медицине, пошта и малопродајни објекат неког од већих трговинских ланаца. На овај начин, значајно би био подигнут ниво животног стандарда становника насеља, дошло би до смањења трошкова и времена за подмиривање потреба, али и до покретања локалне економске активности у овом делу града. Реализација би подразумевала израду урбанистичко-техничке документације, постављање монтажног објекта са свим прикључцима (струја, вода, канализација, интернет), опремање и закључење уговора са Домом здравља, ЈП „Пошта Србије“ или уговорном поштом, као и са заинтересованим трговинским ланцем. Пројекат би био финансиран из буџета града, Републичких фондова, али и кроз јавно-приватно партнерство.

На овај начин, директно ће бити отворено 15-20, а индиректно чак и до 30 радних места. Програм стварања основне инфраструктуре у насељу Оскоруша је друштвено одговоран, финансијски одржив и реално спроводив. Уз брзу и транспарентну реализацију, грађани Оскоруше добиће елементарне јавне и комуналне услуге у свом насељу, чиме ће се зауставити деценијска запостављеност овог дела Зајечара.

Рготско језеро, један од најчистијих водних ресурса у Европи, деценијама је било препуштено само себи – без систематске бриге, без јасног плана развоја и без подршке града. Његово одржавање и уређење почивало је искључиво на доброј вољи појединаца, љубитеља природе, мештана и ентузијаста, који су улагали сопствено време и средства да га очувају колико је то могуће. Уместо да буде уређено као градска оаза, језеро је остало у полузапуштеном стању, без основне инфраструктуре, без приступачности, без заштите и контроле. Никада није било препознато као приоритет локалне политике и развоја, иако има изузетан потенцијал да постане центар летњег одмора, спорта и туризма у целој Тимочкој Крајини.

Покренућемо поступак преговора са предузећем Југо Каолин о откупу или дугорочном закупу језера у интересу Зајечара. По постизању договора, уредићемо зону око језера – са приступним путевима и паркингом, тушевима, кабинама, дефинисаним зонама за рекреацију, камповање и спортске активности. На овај начин, учинићемо да језеро постане истинско летње одмаралиште за све љубитеље природе.